Профіль

фон Терджиман

фон Терджиман

Україна, Сімферополь

Рейтинг в розділі:

Останні статті

Юджин О`Нил "Ноктюрн"

Ядро заката бах раскатом грома;
ночь по-над бухтой выдохнула в лад
река, теней симфония, легла,
оплавленная, в сумерках укромных.

Баржа мрачна уныло треплет цепи,
мара` в тени, с неясным огоньком,
мерцающим в туманном далеко,
посыпал бухту словно ржавый пепел.

Тишь... А затем покой звенит
досадным эхом чаечного стона,
то ли во сне кто, скорбью удручённый,
оплакал сутей про`клятый зенит.

Плач по рассказу Горя о былом,
и тщетная попытка прояснить...
сокрытый стыд, связать горчинки нить...
нет, припевать им вечно всё о том.

Вновь тишь. Неужто в обмороке ветер
под неба тесячью враспах очей,
пока вдали, в преддверии свечей,
луна серебряные кудри треплет.

перевод с английского Терджимана Кырымлы heart rose


Nocturne

The sunset gun booms out in hollow roar
Night breathes upon the waters of the bay
The river lies, a symphony in grey,
Melting in shadow on the further shore.

A sullen coal barge tugs its anchor chain
A shadow sinister, with one faint light
Flickering wanly in the dim twilight,
It lies upon the harbor like a stain.

Silence. Then through the stillness rings
The fretful echo of a seagull's scream,
As if one cried who sees within a dream
Deep rooted sorrow in the heart of things.

The cry that Sorrow knows and would complain
And impotently struggle to express --
Some secret shame, some hidden bitterness --
Yet evermore must sing the same refrain.

Silence once more. The air seems in a swoon
Beneath the heavens' thousand opening eyes
While from the far horizon's edge arise
The first faint silvery tresses of the moon.
 
Eugene O'Neill

Сильвия Плат "Через Ла-Манш"

На штормом битой палубе, ветра сирены кошками воют,
что ни крен, удар и тряска, наш пробивной корабль
гвоздится в ярость; темны что гнев
волны лупят, штурмуя упрямую скорлупу.
Брызгами продираемы, мы принимаем вызов,
хватаем поручни, щуримся вдаль: дивно, надолго ли

силушки хватит; но невозмутимый взгляд
выхватывает наступающие шеренгами валы;
внизу, перекатываемые одурью, лежат вояжёры
блюющие в ярко-оранжевые миски; беженец
сгорбился по-чёрному, развалина средь багажа, сжавшись
под строгой личиной агонии.

Вдалеке от трупной вони авантюрного духа,
которым обмануты комрады наши, мы мёрзнем,
изумлены сокрушающим напускным безразличием
природы: чем ещё испытать натянутые жилы,
как этой бойней, этими нарочными наскоками льдин,
что ангельски борются с нами*; сущий шанс

устроиться в гавани вопреки сногсшибающей круговерти
требует героизма; голубые моряки сулили странствие
сугубо солнечное, белых чаек, воды осиянные
что павлины; напротив, голые скалы-вёрсты
утром в день отплытия, белёсое небо
створоженное облаками, и меловые утёсы, балансирующие

в угрюмом свете дня зловещего.И вот, волей случая
 избавлены от пошлой хвори валящей с ног наших братьев,
мы валяем ваньку, в высшей степени позорно-героического,
чтоб задрапировать свой пробуждающийся  благоговейный страх
в этой редкой куче-малой,которой ладу никто не даст:
и скромные, и гордые падут; грубая сила

начисто сносит стены; частные достояния наизнанку,
всем на грабительское позорище. Ныне мы отметаем
наши одиночные связи судеб, скреплённые законно и кровно,
дабы блюсти некий молчаливый договор; возможно, взаимопомощь
здесь абсолютно без толку, и всё же нам полагаются
жесты: например, наклонившись, устраивать голову лежачего.

Вот так плывём мы к сити, улицам и домам
иного люда, где статуи славят
храбрые почины, то мирные, то бранные; всем напастям
конец: близится зелен брег; мы обретаем свои имена,
багаж, только доки крикнут "стоять!" нашим кратким одиссеям; никакому долгу
не пережить прибытие; мы сходим по трапу с чужими.

перевод с английского Терджимана Кырымлы heart rose * т.е. как ангел с Иаковом,--прим.перев.


Channel Crossing

On storm-struck deck, wind sirens caterwaul;
With each tilt, shock and shudder, our blunt ship
Cleaves forward into fury; dark as anger,
Waves wallop, assaulting the stubborn hull.
Flayed by spray, we take the challenge up,
Grip the rail, squint ahead, and wonder how much longer

Such force can last; but beyond, the neutral view
Shows, rank on rank, the hungry seas advancing.
Below, rocked havoc-sick, voyagers lie
Retching in bright orange basins; a refugee
Sprawls, hunched in black, among baggage, wincing
Under the strict mask of his agony.

Far from the sweet stench of that perilous air
In which our comrades are betrayed, we freeze
And marvel at the smashing nonchalance
Of nature : what better way to test taut fiber
Than against this onslaught, these casual blasts of ice
That wrestle with us like angels; the mere chance

Lays all walls waste; private estates are torn,
Ransacked in the public eye. We forsake
Our lone luck now, compelled by bond, by blood,
To keep some unsaid pact; perhaps concern
Is helpless here, quite extra, yet we must make
The gesture, bend and hold the prone man's head.

In sullen light of the inauspicious day.
Now, free, by hazard's quirk, from the common ill
Knocking our brothers down, we strike a stance
Most mock-heroic, to cloak our waking awe
At this rare rumpus which no man can control:
Meek and proud both fall; stark violence

Of making harbor through this racketing flux
Taunts us to valor. Blue sailors sang that our journey
Would be full of sun, white gulls, and water drenched
With radiance, peacock-colored; instead, bleak rocks
Jutted early to mark our going, while sky
Curded over with clouds and chalk cliffs blanched

In sullen light of the inauspicious day.
Now, free, by hazard's quirk, from the common ill
Knocking our brothers down, we strike a stance
Most mock-heroic, to cloak our waking awe
At this rare rumpus which no man can control:
Meek and proud both fall; stark violence

Lays all walls waste; private estates are torn,
Ransacked in the public eye. We forsake
Our lone luck now, compelled by bond, by blood,
To keep some unsaid pact; perhaps concern
Is helpless here, quite extra, yet we must make
The gesture, bend and hold the prone man's head.

And so we sail toward cities, streets and homes
Of other men, where statues celebrate
Brave acts played out in peace, in war; all dangers
End : green shores appear; we assume our names,
Our luggage, as docks halt our brief epic; no debt
Survives arrival; we walk the plank with strangers.

Sylvia Plath

Английская средневековая баллада "Два ворона"

Бродя, одинок, промеж гор,
двух вранов я слышал один разговор,
друг другу намедни:
"Куда днесь нам`(й)ти отобедать?"
 
"Вон там, за холмов вереницей,
недавно слёг срубленный рыцарь,
о чём безутешной донёс
лишь сокол, пронюхал и пёс.

Пёс припустился на охоту,
а сокол тешится полётом,
вдова нашла себе другого--
вечеря нам сладка премного.

Ты сядь ему на бе`лу выю,
я ж глазки склюну голубые;
златыми кудрями его
в гнезде своём устелим голь.

Один с ним рубился, из многих, притом
куда он пропал, не узнает никто.
Над белою голью костей
дуть ветру "аминь" без затей".

перевод со (старошотландско?-)английского Терджимана Кырымлы heart rose


THE TWA CORBIES

As I was walking all alane,
I heard twa corbief making a mane;
The tane unto the t'other say,
"Whar sall we gang and dine to-day?"

"In behint yon auld fail dyke,
I wot there lies, a new-slain knight;
And naebody kens that he lies there,
But his hawk, his hound, and lady fair.

"His hound is to the hunting gane,
His hawk to fetch the wild-fowl hame,
His lady's ta'en another mate,
So we may mak our dinner sweet.

"Ye'll sit on his white hause-bane,
And I'll pike out his bonny blue eyne:
Wi' ae lock o' his gawden hair,
We'll theek our nest when it grows bare.

"Mony a one for him makes mane,
But nane sall ken whar he is gane;
O'er his white banes, when they are bare,
The wind sall blaw for evernair."

Фридрих Ницше "Мои розы"

Точно! Счастие моё...
осчастливить ищет!.. Счастье
всё отдать за так, в заём!
Вам угодно в одночасье

ощипать розарий мой?
Вам придётся с головой
влезть, сгибаясь меж скалою
и кустами, и порою
кровь облизывать с ручонок. 
Ибо счастье это --Чёртик,
злобный, чёрствый и кручёный!

Ощипать розарий мой...

перевод с немецкого Терджимана Кырымлы heart rose


Meine Rosen

Ja! Mein Glueck – es will begluecken –,
alles Glueck will ja begluecken!
Wollt ihr meine Rosen pfluecken?

Muesst euch buecken und verstecken
zwischen Fels und Dornenhecken,
oft die Fingerchen euch lecken!

Denn mein Glueck – es liebt das Necken!
Denn mein Glueck – es liebt die Tuecken!
Wollt ihr meine Rosen pfluecken?

Friedrich Nietzsche

Герман Гессе "Пламень"

То ли пляшешь в ветоши, во блёстках,
то ли сердце мучаешь в беде--
вновь себя ты обретаешь в слёзках:
пламень жизни из души воздет.

Те себя сжигают, в дым хмельные,
ловят миг восторга на пиру;
исстрадавшись, предают иные
детям, внукам горемычный груз.

Только тех напрасно век упущен,
кто свой путь в потёмках спёртых вил,
кто кормился бедно днём насущным
пламень жизни долго не хранил.

перевод с немецкого Терджимана Кырымлы heart rose


Flamme

Ob du tanzen gehst in Tand und Plunder,
Ob dein Herz sich wund in Sorgen mueht,
Taeglich neu erfaehrst du doch das Wunder,
Dass des Lebens Flamme in dir glueht.

Mancher laesst sie lodern und verprassen,
Trunken im verzueckten Augenblick,
Andre geben sorglich und gelassen
Kind und Enkeln weiter ihr Geschick.

Doch verloren sind nur dessen Tage,
Den sein Weg durch dumpfe Daemmrung fuehrt,
Der sich saettigt in des Tages Plage
Und des Lebens Flamme niemals spuert.

H. Hesse

Из жизни идиотов--III. Болельщики на позор

Кому хоть раз выпадало миновать эту публичную, позорную скамейку в деловом центре Симферополя, тот был удивлён собранием визгливых мужчин, не гомосексуалистов, не фанов какого-то политика, но всего лишь футбольных болельщиков. Простые толстокожие мещане, заметив кого-либо плоше себя (если только не чисто одетого несопливого, вымытого, пусть ненаодеколоненного калеку, да вот прокуренные, сморщенные цыгане с сухоточными членами на старых возках, толкаемых такими же убогими, хотя и ходячими, худущими смугляками вызывают отвращение истинных крымчан), они довольны собственными достатками, они горды своим якобы трудовым благополучием и устроенностью, им недосуг внимать абсолютно чужим судьбам, ведь это требует времени, душевных усилий, хоть малости гуманитарного кругозора, ещё каких презираемых филистерами  мелочей, которых им-таки недостаёт, которые восполняют они, беснуясьstena  в своих второсортных подобиях "бойцовских клубов", исполняя светские ритуалы в ресторанах и на вечеринках, ,а цеховые-- в офисах, до собственной тошноты выясняя отношения в семьях и с любовниками, "оцифровывая" ценниками ", маркируя "тегами" души прекрасные порывы.
Болельщики, о которых в советскую пору слагались такие милые анекдоты из рубрики "юмор" и фельетоны, словно власть опасалась-- вот да и вырвется наружу петушиный демон инакомыслия, примутся граждане перемывать косточки членам политбюро ещё неведомых размножившихся по велению Сатаны devil партиек, смаковать "светскую" порнохронику из таблоидов, выглядят спортивно для своих лет, а им давно за сорок уже, худощавые, нервные, визгливые (нет, таки гомосеки?), истерично выкрикивают фамилии футболистов, пересыпают возгласы специальными терминами-- мол и мы не лыком шиты, хоть и несведуши в вашей макромикроэкономике, в банковском деле, во франчайзинге и колсалтинге.
Тогда, при советах, все разговоры в очередях, во плацкартных купе, в общепитовских столовках-пивных-рюмочных вертелись в основном вокруг идеи устройства. Как сам приспособился, детей-внуков на рельсы поставил, какую жилплощадь, льготы и пенсию заслужил. Затем, уже в начале восьмидесятых в моду вошло лечение народными снадобьями, люд без стеснения заговаривался с полузнакомыми и попутчиками о болячках, о симптомах и едва описуемых неразвитой лексикой самочувствиях.
Таблицы футбольных чемпионатов на последних полосах провинциальных "правд" заменяли все мыслимые "топы", рейтинги и биржевые сводки для простых граждан.
boyan
Если задержаться на минутку, можно заметить, как в жидком коллективчике выделяются знатоки, которым лучше прочих ведомы достоинства и изъяны игроков, память которых позволяет прытче жонглировать цифрами, датами и именами.
Старые болельщики по-прежнему драчливы, но волю рукам не дают.
Они, пожет быть похуже, но устроены, болезни их пока минуют.
Некоторые всю жизнь коллекционируют letsrock календари, вырезки из газет и билеты на матчи.
Очень немногим удаётся издать эти сокровища маленьким тиражом, чтобы раздарить экземпляры, ведь прочие фаны завидуют богатеньким и принципиально не желают раскошеливаться.
Признаться, и я не раз зачитывался спортивными газетами, тщась выудить философию околоспортивного ажиотажаdrunk -- и был больно шокирован обилием дат, фамилий, цифр-- всё без толку и в лошадиных дозах, солдафонским юморком комментаторов и наигранной их бравадой, каким-то наиграным, фальшивым как давние сводки "с полей урожая", фанфарным подобострастием по отношению к "звёздам" (лучше бы к "планетам"!) и "их наставникам".
Однажды, проходя мимо заброшенной мастерской, где базировались велосипедисты, я увидел старика-спортсмена, ему было лет шестьдесят. Мускулистый, поджарый, коротко стриженый, он громко и кровожадно, по-звериному одногласно кричал что-то ближним тополям, белёсому небу и солнцу, задвинутому в дальний угол крышей двухэтажного гастронома.
Скалясь токими губами, он уже ушёл к себе в барак, переодеться и вымыться, а я всё улыбался собственному прозрению: ведь понял что-то важное для себя, а отстучать вамskuchno  это уже недосуг.
Засим позвольте автору откланяться. heart rose

Из жизни идиотов-- II. Собаки, мы, и некто умнее нас

Задолго да Интернета и мобильной телефонии случалось мне ранней ночью выбираться за село без мешка и ведра, часто даже пешком, не на велосипеде, не ради поживы на колхозных плантациях, но желая лишь услышать многогласый, заливистый и лаконичный собачий лай.
Они устроены в низинках, новейшие крымские сёла в степи, чтоб не трепал деревья и мозги человечьи занудливый, толкающий к пьянству и суицидам осенний ветер с Азова. который может дуть и по три недели кряду, столько же в России, говорят, длятся осенние дожди.  Татарские сёла были впятеро-всемеро меньше, никем не планировались, эти нахаловки ютились в логах ещё ловчее нынешних депрессивных "бантустанов".
Село внизу и вдали шерстится кронами грецких орехов, священных деревьев скифов, так говорят, впрочем, их почитают и поныне, они ещё и отпугивают мух, это нелишне, если хозяева держат свиней, коров или уток. село озарено электричеством, ещё не полночь, бедные и неразвитые поселяне смотрят очередную серию мексиканского сериала чтоб наутро взахлеб и наперебой обсуждать в кругу жадненьких своих товарок сердечные нелады смазливой креолки-недомерка.
Сколько в деревне сук и кобелей? Может, сотен семь, но лают напоказ всем своим сородичам десятка два солистов, клянусь, не больше. И только те, что по ночам остаются на привязи. Неразделённая любовь ещё молодых, пока не растративших себя, ещё здоровых и сильных, а значит-- красивых одиночек, страх умирающего больного старика, которого не то не лечат, и кормят-то впроголодь чёрте чем, и пинают походя; стайная ругань самоутверждающихся "подумки" недопёсков, и многое-многое иное вперемешку и партиями, соло и акапелла-- всё это я увидел и прочёл здесь, на этих блогах. Мы не слишком отличны от собак, не обессудьте. Кто-то, умнее нас, читает наши блоги-- и то же самое думает о себе. heart rose

Из жизни идиотов-- I. Кугультин Бобердыевич Турдыев

Читатель, ты ль до сих пор полагаешь, будто я пишу ради признания, будто мне столь необходимы твои пустые, визгливые  реплики, твоё бестолковое и шаблонное сюсюканье? devil Если да, то подиzlo  немедленно прочь, избавь меня от труда стирать твои рассерженные, а то и откровенно хамскиеdraznilka  комментарии. Вон отсюда, глупцы и дуры, чванливые тётки и дядьки, вечнозелёные подростки с вымазанными соплями сжатыми до посинения костлявыми своими кулачками!
Вы ещё не устроились в этой жизни? Отлично! Пописываете? Хорошо. Тогда вам на пресс-конференцию заслуженного писателя Кугультина Бобердыевича Турдыева, коммуниста и номинанта на мукеровскую премию. Поспешите немедля, иначе виртуальное сборище завистливых неудачниц сорвётся по причине недостатка восторженных идиоток обоих полов, лучше-- женского потому, что тётки задними своими умишками уверены, будто всё сочиняемое суть в какой-то немаленькой мере плоды вдохновения вполне земными, притом, желательно-- роковыми "музами". Дядьки завистливее, они норовят поддеть а то и лягнуть заслуженныхrose  номинантов. При этом негодяев просто поставить на место: модератор сотрёт их задиристый или жёлчный комментарий-- и дело с концом. Если бы модераторы могли столь же легко расправляться с мозгами дураков, одним нажатием клавиши ввергать их в пожизненное безумие, насылать им
паралич, импотенцию, диабет и желтуху!
Вам в дорогу, запасайтесь сладкой слюной, ползите на раскормленных своих мягоньких брюшках, трясите опухшими от долгого сидения за мониторами гузками.
Учтите, что на сайте имярек вам не светит сразу открыть блог, для этого следует вначале оставить около сотни комментариев. О гонорарах вы знаете только одно-- они вам не светят. Поэтому не вздумайтеdeath  подражать Кугультину Бобердыевичу, всё равно сползёте в слюнявый АптЕмизЬм, если вам ещё не стукнуло 35, или-- в пошлый цЕнизЬм, если перевалило.
Бон вояж! heart rose

Йозеф фон Эйхендорф "Хворый"

Щебет на поле--
лету бывать;
выйти позвольте
мне погулять!

"Ночь наступила,
с нею-- гроза;
слышно, как ливень
башню лизал".

Милочка жалась,
долго ждала--
садик дрожал весь,
ну и дела.

Тише, бледнеет
Смерть, втихоря
ходит за нею,
гроб отворя".

Как я напуган
бледным лицом!
В колокол, други,
свечи на стол!

Песней голубишь
долю в нужде?
Умерла люба--
радости где?"

"Духи, подите!
Песнь, отвори
гроба обитель,
свет подари!"

перевод с немецкого Терджимана Кырымлы heart rose


Der Kranke

Voegelein munter
Singen so schoen,
Lasst mich hinunter
Spazieren gehn!

»Nacht ists ja draussen;
's war nur der Sturm,
Den du hoerst sausen
Droben vom Turm.«

Liebchen im Garten
Seh ich dort stehn,
Lang musst sie warten,
O lasst mich gehn.

»Still nur, der blasse
Tod ists, der sacht
Dort durch die Gasse
Schleicht in der Nacht.«

Wie mir ergraute,
Bleiches Gesicht!
Gebt mir die Laute,
Mir wird so licht!

»Was willst du singen
In tiefster Not?
Lenz, Lust vergingen,
Liebchen ist tot!« –

Lasst mich, Gespenster!
Lied, riegl auf die Gruft!
Oeffnet die Fenster,
Luft, frische freie Luft!

Joseph Freiherr von Eichendorff

Йозеф фон Эйхендорф "Разбойник на дороге"

Есть край, где обыватели на троне,
торговцы ездят,опыляя зелень,
любовь себя брачует лишь за деньги;
Господь, что холишь выводок вороний?

Есть лес, где шелестят родные кроны,
орлы охотятся на воле денно;
где голуби воркочут нежно; нет мне
иного дома, там желаю схрона!

Там я ночами лавочников выжду,
красу-заложницу из плена выбью--
да не свезут её на торг публичный.

Ей на зелёной башне стать повыше,
дабы ветра над поутихшей зыбью
её заклинания ночами чли бы.

перевод с немецкого Терджимана Кырымлы heart rose


Der Wegelagerer

Es ist ein Land, wo die Philister thronen,
Die Kraemer fahren und das Gruen verstauben,
Die Liebe selber altklug feilscht mit Hauben –
Herr Gott, wie lang willst du die Brut verschonen!

Es ist ein Wald, der rauscht mit gruenen Kronen,
Wo frei die Adler horsten, und die Tauben
Unschuldig girren in den gruenen Lauben,
Die noch kein Fuss betrat – dort will ich wohnen!

Dort will ich naechtlich auf die Kraemer lauern
Und kuehn zerhaun der armen Schoenheit Bande,
Die sie als niedre Magd zu Markte fuehren.

Hoch soll sie stehn auf gruenen Felsenmauern,
Dass mahnend ueber alle stillen Lande
Die Luefte nachts ihr Zauberlied verfuehren.

Joseph Freiherr von Eichendorff