Профіль

фон Терджиман

фон Терджиман

Україна, Сімферополь

Рейтинг в розділі:

Останні статті

Юсеф Комуняка ,"Узники"


Вижу, обычно, где вертолёты,
они вспотык плетутся
по мягкому асфальту,
их головы в мешках из джута,
помалу к пыточным палаткам,
костлявые как "змеи" местных
(тростинки + чёрный шёлк)
порывы ветра предвкушая,
что вот толкнут + вознесут их
выше, туда.
Знаю я,
кое-кто из них смеётся
под пыльным серо-бурым капюшоном:
ракеты целятся в Чу-Лай*- вода
вся выкипит вот-вот, а "гвозди"
металл притянет.
Как кто нибудь хоть где любить мог
вот этих доходяг полуубитых
под блеском неба согнутых?
Вот, что их гнобит-
наш замес деннонощный, грязь.
Кто за них вступится?
Я слыхал, стариков
колоть всего  трудней.
Руку заломать, ботинком
по черепу, 45-й**
в рот затолкать- всего
делов. Когда они заговариваются
с предками, хилыми как
камфарные драконы в пагодах, знаешь,
хоть убей их-
тогда ответят.
Свет выкашивает
день вечерний, косы мечет.
Всё суть марево, мираж; река
едва семенит.
Стою себе, дивлюсь,
а "кнопка счастья" сигналит
мне, пора на борт "Кобры".
Помню, было раз,
на глазах иронически улыбающегося
капрала я едва не поклонился тем типам,
идущим на меня.
Не скажу, почему.
На полмили дальше
лесоповал от бомбёжки +
узники выглядят марионетками
на помочах лучей.

перевод с английского Терджимана Кырымлы heart rose

________________________________
* В Чу-Лай была американская база, её вот бы да атаковал Вьет-Конг, но американцы его опередили, провели превентивную атаку (в общем, сами погуглите, если интересно);
** сорок пятый калибр , пистолет "Кольт коммандер";
http://artofwar.ru/z/zampini_d_f/text_0510.shtml  вот почитайте, это статья о ВВС ДРВ. "Воздушными змеями" вьетнамцы называли истребители МиГ, довольно старые, ещё летавшие в Корее.


Prisoners
 
Usually at the helipad
I see them stumble-dance
across the hot asphalt
with crokersacks over their heads,
moving toward the interrogation huts,
thin-framed as box kites
of sticks & black silk
anticipating a hard wind
that'll tug & snatch them
out into space.
I think
some must be laughing
under their dust-colored hoods,
knowing rockets are aimed
at Chu Lai—that the water's
evaporating & soon the nail
will make contact with metal.
How can anyone anywhere love
these half-broken figures
bent under the sky's brightness?
The weight they carry
is the soil we tread night & day.
Who can cry for them?
I've heard the old ones
are the hardest to break.
An arm twist, a combat boot
against the skull, a .45
jabbed into the mouth, nothing
works. When they start talking
with ancestors faint as camphor
smoke in pagodas, you know
you'll have to kill them
to get an answer.
Sunlight throws
scythes against the afternoon.
Everything's a heat mirage; a river
tugs at their slow feet.
I stand alone & amazed,
with a pill-happy door gunner
signaling for me to board the Cobra.
I remember how one day
I almost bowed to such figures
walking toward me, under
a corporal's ironclad stare.
I can't say why.
From a half-mile away
trees huddle together,
& the prisoners look like
marionettes hooked to strings of light.

Yusef Komunyakaa

Рык мухи

"... словно мухи в паутине,
Барахтаемся и рычим от злости,
Не замечая что ломаем близким кости..."
http://blog.i.ua/community/1878/426689/

В Сети рычала поэтесса-муха:
"Ломаться я до сорока способна,
мне тридцать восемь, вовсе не старуха!..."-
и потчевала паучишек сдобой
банальных виршей, то есть, виртуальной.
Нас в детстве многие не замечали-
то пауки-маньяки, то амуры,-
зачем-то взрослые "расти ещё" ворчали,
зря пичкали большой литературой.
Ах, расставаясь с юности прыщами,
бравируем орлиною натурой,
но попадая в Сеть, рычим как тигры-
нас замечают гусаки и куры. heart rose

украина за нами

синай пюре из песка и моря
наркота дешевле соли льда чище
налево киргизия все за моисеями
рога выпирают из кожаных фуражек
аниматоров агитаторов и всяких комиссаров
поздно рубить пальцы когда проказа
не петухи ослы кричат по утрам это пустыня
горы не видны взгляд узок зато хоть куда кругозор
проповеди  из уголовного кодекса реклама и демотиваторы
переселенцы приземисты песок им в подмогу
сопли сохнут слёзы розовые те чёрные незаметны
шатры капитальны всем стоять
скоростная смерть масса улик и версий
торжественные погромы пахана
трубопровод выпирают рёбра быдло
доходяги следуют за средним классом
автозак из россии всё хорошее  из китая капуста своя
люби меня украина нам не туда
там иссык-куль чайки залаяли
с газом в европу азия за нами
.......................................................
ослы лаванда  комиссары украинцы горы!
шире шаг глаза уже мы у цели. heart rose

Уистан Хью Оден "Колыбельная"

  • 23.04.10, 12:09

Положи головку, милый,
на мою обман-ладонь.
Век и хвори выжигают
стать и детскую красу,
а могила режет сроки:
скоротечен вид ребячий;
но в моих обьятьях смертный
пусть до у`тра полежит,
бедный, грешный, а по мне так
изумительно красив.

Дух, краса границ не знают
для влюблённых, возлежащих
на приветливом откосе-
им Венера посылает
горделивые виденья:
приязнь, счастье выше кра`ев.
Ледники и скалы, впрочем,
возбуждают одиночку-
отрешается отшельник
также в чувственном экстазе.

Долг, расчёты, точность сходят
в полночь как пробьют куранты-
только эхо поутихнет;
игроки хватают карты,
вымогают, ноя, фартинг,
всё по счёту, педантично,
только ночь ни шепотка им,
ни мыслишки не оставит,
не посмотрит, не целует.

В полночь грёзы угасают.
Пусть ветры зари овеют
твою сонную головку,
новый сладок день покажет
сердцу, взгляду разговенье,
гиблый мир тебя утешит;
сушь полудня тебя встретит
в цвете сил нерасторопных;
 погуляешь чёрной ночью,
всеми смертными любимый.

перевод с английского Терджимана Кырымлы heart rose


Lullaby

Lay your sleeping head, my love,
Human on my faithless arm;
Time and fevers burn away
Individual beauty from
Thoughtful children, and the grave
Proves the child ephemeral:
But in my arms till break of day
Let the living creatures lie,
Mortal, guilty, but to me
The entirely beautiful.

Soul and beauty have no bounds:
To lovers as they lie upon
Her tolerant enchanted slope
In their ordinary swoon,
Grave the vision Venus sends
Of supernatural sympathy,
Universal love and hope;
While an abstract insight wakes
Among the glaciers arid the rocks
The hermit's sensual ecstasy.

Certainty, fidelity
On the stroke of midnight pass
Like vibrations of a bell,
And fashionable madmen rise
Their pedantic boring cry:
Every farthing of the cost,
All the dreaded cards foretell,
Shall be paid, but from the night
Not a whisper, not a thought,
Nor a kiss nor look be lost.

Beauty, midnight, vision dies:
Let the winds of dawn that blow
Softly round your dreaming head
Such a day of sweetness show
Eye and knocking heart may bless,
Find the mortal world enough;
Noons of dryness see you fed
By the involuntary powers,
Nights of insult let you pass
Watched by every human love.

Wystan  Hugh Auden


Колыбельная

Любовь моя, челом уснувшим тронь
Мою предать способную ладонь.
Стирает время, сушит лихорадка
Всю красоту детей, их внешний вид,
И стылая могила говорит,
Насколько детское мгновенье кратко.
Но пусть дрожит иное существо
В моих объятьях до лучей рассветных,—
Из всех виновных, смертных, безответных
Лишь ты отрада сердца моего.

Плоть и душа не ведают преград:
Любовникам, когда они лежат
На склоне зачарованном Венеры
В очередном беспамятстве, она
Ниспосылает свет иного сна-
Зарницу истинной любви и веры.
В то время, как пустынник среди скал
С его весьма абстрактным умозреньем,
Настигнутый любовным озареньем,
Испытывает плотских чувств накал.

Уверенность и вера канут в сон,
Как ночью зыбкий колокольный звон,
Который иссякает в дальней дали.
А новомодные педанты в крик:
На все есть цены, оплати, должник,
Все, что им карты мрачно нагадали,—
Все ценности по ценнику тщеты!..
Но эта ночь пусть сохранит до крохи
Все мысли, поцелуи, взгляды, вздохи
Того, что в этом мире — я и ты.

Все бренно — красота, виденья, мгла.
Так пусть дремоту твоего чела
Рассвет ласкает ветерком спокойным,
Пусть наградит тебя он днем таким,
Чтоб взгляд и сердце восхищались им,
Найдя наш смертный мир вполне достойным.
Пусть видит полдень, полный духоты,
Что ты — источник силы животворной,
А полночь, полная обиды черной,—
Как взорами людей любима ты.

Перевод П. Грушко

Джеймс Джойс, "Слышу, армии бремя грядёт по земле..."


Терджиман Кырымлы ,"Парад российского флота в Севастополе", 2010 г.bravo

Слышу, армии бремя грядёт по земле,
   Колесницами гром прибывает ,и в мыле всяк круп,
а за ними- крутые, стоящие в чёрной броне
   погонялы небрежно бичами трясут на посту.

Те в ночное вопят боевые свои имена-
   я стенаю во сне и`здаль чуя их хохотов свасть.
Те секут грёзонытия чурик: их пламень до дна,
   слепо лупит по сердцу, как молот во снасть.

Те из моря на брег, зелень косм в расколых удалой,
   Те из моря пешком да вприпрыг криком по берегу`.
Моё сердце, где мудрость твоя над тоской?
   Любовь, любовь, любовь, ты зачем меня бросила тут?

перевод с английского Терджимана Кырымлы heart rose

 
* * *
 
I hear an army charging upon the land,
   And the thunder of horses plunging, foam about their knees:
Arrogant, in black armor, behind them stand,
   Disdaining the reins, with fluttering whips, the charioteers.

They cry unto the night their battle-name:
   I moan in sleep when I hear afar their whirling laughter.
They cleave the gloom of dreams, a blinding flame,
   Clanging, clanging upon the heart as upon an anvil.

They come shaking in triumph their long, green hair:
   They come out of the sea, run shouting by the shore.
My heart, have you no wisdom thus to despair?
   My love, my love, my love, why have you left me alone?

James Joyce

Джеймс Джойс "Весь день я слушал шу`мы во`лон..."

All day I hear the noise of waters
      Making moan,
Sad as the sea-bird is, when going
      Forth alone,
He hears the winds call to the waters,
      Monotone.
 
 
The grey winds the cold winds are blowing
      Where I go.
I hear the noise of many waters
      Far below.
All day, all night I hear them flowing
      To and fro.

James Joyce


Весь день я слушал шу`мы волон,
      запил-запой,
грустил как буревестник, волю
      влача с собой,
когда ветры взывают к во`лнам,
      их мерный вой.

Серы` ветры` ветры студёны-
      все вон за мной.
Я слушал шу`мы многих волон,
      летя долой.
Весь день, всю ночь слыхал поклоны,
      полёты, бой.

перевод с английского Терджимана Кырымлы heart rose 
 
  
 
Весь день я слушал звуки вод.
      Их нежный стон,
Как альбатроса грустный зов.
      Заворожен,
Парил, как ветер я меж вод
      И берегов.
 
 
Как хладный ветер, бурый ветер
      Над землей
Парил, туманами одет,
      Окутан мглой.
Весь день, всю ночь шумели воды
      Подо мной. 
 
перевод с английского К.Фарая


75%, 6 голосів

25%, 2 голоси
Авторизуйтеся, щоб проголосувати.

суки мне бросили бивень

балконные суки политики воют
бросают мне голую кость
подайте вторую голодные двое
я просто прохожий негость
ворота ворюги вот-вот да закроют
я выйду а может набью
на лбу несократовском шишку смешную
я выбегу голым в июнь
мне гвоздересницы подарены взрывом
я выкормлен крымским разбойным обрывом
мне лет не осталось терпеть
теперь я бросаю собакам отрепья
сползаю в татарскую степь
товарищей нет разговоров не надо
не вижу не слышу назойливых гадов
в руке моей бивень зажат
в мозгу моём брызги родного распада
колени как дети дрожат heart rose

Уистан Хью Оден "Кто есть кто"

За шиллинг "жизнь" представит все дела:
он из дому сбежал, избит отцом,
как в юности боролся, как дерзал
всё возвышаясь над непрочным днём,
охотился, рыбачил, вкалывал всю ночь,
лез в горы через страх, моря крестил;
последние штрихи: влюбился было в точь
как мы, так пишут, пинты слёз пролил.

Во славе всей, он верен был одной,
что, критики дивятся, дом блюла,
да хлопотала убирая двор,
топталась в садике, ответ её был скор
на письма чу`дные- вот их не сберегла.
 
перевод с английского Терджимана Кырымлы heart rose


Who's Who

A shilling life will give you all the facts:
How Father beat him, how he ran away,
What were the struggles of his youth, what acts
Made him the greatest figure of his day:
Of how he fought, fished, hunted, worked all night,
Though giddy, climbed new mountains; named a sea-
Some of the last researchers even write
Love made him weep his pints like you and me.

With all his honours on, he sighed for one
Who, say astonished critics, lived at home;
Did little jobs about the house with skill
And nothing else; could whistle; would sit still
Or potter round the garden; answered some
Of his long marvellous letters but kept none.

Wystan Hugh Auden
 

Кто есть кто

Грошёвая биография подробно все собрала:
Как его бил отец, как он сбежал из дома,
Как в юности бедовал, какие такие дела
Его превратили в личность, которая всем знакома.
Как воевал и рыбачил, трудился дни напролет,
Морю дал имя, лез, теряя сознанье, на горы,
И даже, как мы, по свидетельству новых работ,
Рыдал от любви, хоть это и вызывает споры.

Биографы поражены лишь одною его чертой,—
Что он при всей своей славе вздыхал все время о той,
Которая содержала в идеальном порядке дом,
Свистела, блуждая по саду в сумерках скоротечных,
И отвечала на некоторые из его бесконечных
Длинных писем, которых никто не видел потом...

Перевод П. Грушко

Дениза Левертов, "В Калифорнии во время войны в заливе"

Среди источенных эвкалиптов, среди
деревьев и кустов погубленных рождественскими морозами,
подворий и пригорий истощёнными пятью годами засухи,

непременный воздушно-белый цвет являлся
всегда в срок,- и щедрые гроздья бледно- и тёмно-розового......
утончённое излишество. Они выглядели

будто гости, живо прибывающие на урочный
день гуляния, невдомёк им были события года, не указ-
мешковатые одежды прочих.

Обескураженный ландшафт довольно гармонировал
со стыдом и горечью нас немногих. Вечная синева небес
и дневное сияние солнца претили нам как нагрудные смайлы*.

Все же цветы ,лепившиеся к тонким веткам,
проще готовых вспорхнуть птиц
поднимали наш сникший дух,

даже против его воли.
Но не как символы надежды : они мельче
нашего сопротивления вершившимся злодеяниям

... снова ,снова... от нашего имени; и да, они возвращались,
год за годом, и да, они недолго сияли безмятежной радостью
кро`я тёмный лоск

худых дней. Они существуют, а их присутствие
есть спокойствие неизречённое... и бомбардировки есть, будут,
несомненно, быть им; эта тишина и та дикая какофония

синхронны. Никаких заверенных обещаний: цветы-
не голуби, и радуги не было. И когда объявили,
что война кончилась, она не кончилась.

перевод с английского Терджимана Кырымлы  heart rose  

In California During the Gulf War


Among the blight-killed eucalypts, among
trees and bushes rusted by Christmas frosts,
the yards and hillsides exhausted by five years of drought,

certain airy white blossoms punctually
reappeared, and dense clusters of pale pink, dark pink--
a delicate abundance. They seemed

like guests arriving joyfully on the accustomed
festival day, unaware of the year's events, not perceiving
the sackcloth others were wearing.

To some of us, the dejected landscape consorted well
with our shame and bitterness. Skies ever-blue,
daily sunshine, disgusted us like smile-buttons.

Yet the blossoms, clinging to thin branches
more lightly than birds alert for flight,
lifted the sunken heart

even against its will.
But not
as symbols of hope: they were flimsy
as our resistance to the crimes committed

--again, again--in our name; and yes, they return,
year after year, and yes, they briefly shone with serene joy
over against the dark glare

of evil days. They are, and their presence
is quietness ineffable--and the bombings are, were,
no doubt will be; that quiet, that huge cacophany

simultaneous. No promise was being accorded, the blossoms
were not doves, there was no rainbow. And when it was claimed
the war had ended, it had not ended.

Denise Levertov

одинокие негости

прохожим есть чего бояться
они снаружи однобоки
внутри их девичьи постели
без спросу делит одинокий

на лицах образцы эмоций
на плотях лучшие наряды
в умах отжимки вечных лоций
а по углам висят наяды

грозя сольвентным парали`чем
бойцам прохожим только внешне
хранителям историй личных
во многом видимо успешным

ещё добраться до постелей
ещё в ночное окунуться
остаться бегая при деле
с одним в постелях разминуться heart rose