Профіль

фон Терджиман

фон Терджиман

Україна, Сімферополь

Рейтинг в розділі:

Останні статті

Из "Еврейских мелодий" лорда Байрона, два перевода

Сэр Джордж Гордон Байрон, Из "Еврейских мелодий" "Душа темна..." Душа темна... О! тронь струну той арфы, что я слышать жажду-- и да персты твои сорвут ея тих-шёпот тайно-важный. Коль есть надежда, пусть гроза избавит спящую от лени; коль замерла в очах слеза, катись, умирь ума горенье. Добавь глубин в немирный звон, в нём ликования убавь: я сердце терпкое на кон-- взорвётся ль? ты его послабь; бедою вскормлено оно, уж век без сна, без слов болит, и уж сосуд его вразнос-- иль будет песней он излит. перевод с английского Терджимана Кырымлы rose heart My Soul is Dark My soul is dark - Oh! quickly string The harp I yet can brook to hear; And let thy gentle fingers fling Its melting murmurs o'er mine ear. If in this heart a hope be dear, That sound shall charm it forth again: If in these eyes there lurk a tear, 'Twill flow, and cease to burn my brain. But bid the strain be wild and deep, Nor let thy notes of joy be first: I tell thee, minstrel, I must weep, Or else this heavy heart will burst; For it hath been by sorrow nursed, And ached in sleepless silence, long; And now 'tis doomed to know the worst, And break at once - or yield to song. Lord George Gordon Byron Сэр Джордж Гордон Байрон, Из "Еврейских мелодий" "Я видел плач твой..." Я видел плач твой-- перлы слёз сошли из синевы очес*; фиалки две ль во кра`се** рос роняли их ввиду небес? Улыбку видел я-- сапфир пред ней погас бы, поражён; лучей твоих не ведал мир-- ты бы`ла ярче прочих жён. От солнца о`блаки красу берут-- она сытна, густа: когда закаты мрак несут, красна в ней вечер-высота. Улыбки их претёмный ум окрасят горней чистотой: их долгий блеск --отрада дум, на сердце он живой. перевод с английского Терджимана Кырымлы rose heart * очеса см. у В.Хлебникова, это как небеса, просто и по-русски; ** крАса, не красА -- украшение,--прим.перев. I saw thee weep---the big bright tear Came o'er that eye of blue; And then methought it did appear A violet dropping dew: I saw thee smile---the sapphire's blaze Beside thee ceased to shine; It could not match the living rays That filled that glance of thine. As clouds from yonder sun receive A deep and mellow dye, Which scarce the shade of coming eve Can banish from the sky, Those smiles unto the moodiest mind Their own pure joy impart; Their sunshine leaves a glow behind That lightens o'er the heart.

Lord George Gordon Byron

Две перевода из Йитса

The Indian to His Love  The island dreams under the dawn And great boughs drop tranquillity; The peahens dance on a smooth lawn, A parrot sways upon a tree, Raging at his own image in the enamelled sea. Here we will moor our lonely ship And wander ever with woven hands, Murmuring softly lip to lip, Along the grass, along the sands, Murmuring how far away are the unquiet lands: How we alone of mortals are Hid under quiet boughs apart, While our love grows an Indian star, A meteor of the burning heart, One with the tide that gleams, the wings that gleam and dart, The heavy boughs, the burnished dove That moans and sighs a hundred days: How when we die our shades will rove, When eve has hushed the feathered ways, With vapoury footsole by the water's drowsy blaze. William Butler Yeats (1865-1939) Уильям Батлер Йитс, "Индус своей любимой" Наш остров грёзит на рассвете покоем леса осенён; павлиний пляс легок и летен; а попугай кладёт поклон, бысть отражением своим в морской эмали возмущён. Оставив чёлн наш одинокий, рука в руке пойдём отсель шепчась из уст в уста-- по тропке, траве, песку, покинем мель, шепчась о дальнем крае, чья не слышна нам канитель. Пусть в отщепенстве мы, и смертны, нас лес покойный бережёт, пока любовь Звездою медной что метеор сердца нам жжёт, да, прибывая, вот падёт, крылат, блестящ, метёт. Слоны-стволы, птах благороден, чиь вздохи стонут сотню дней: умрём-- пусть тени наши бродят закат-тропою тишь-огней, туманы стопы отрясают на жар-воды уснувших змей. перевод с английского Терджимана Кырымлы rose heart _______________________________________ Уильям Батлер Йитс, "Жалость любви" Есть жалость-- не словом молвить, сокрытая в сердце любви: народ, что всё торги по`лнит; обла`ки* плывут-- лови; всё ветры морские дуют, тени`стый орешник там лют, мышастые воды-- впустую грозят голове, что люблю. перевод с английского Терджимана Кырымлы rose heart * можно и "облак" м.р., можно и так "О`бла`ки лают, орёт златозубая высь...", С.Есенин, "Страна Инония", --прим.перев. The Pity of Love A pity beyond all telling Is hid in the heart of love: The folk who are buying and selling, The clouds on their journey above, The cold wet winds ever blowing, And the shadowy hazel grove Where mouse-grey waters are flowing, Threaten the head that I love. William Butler Yeats

................................%((

Сара Тисдейл, "Схороненная Любовь"

Схороню я усталость-Любовь
да под дубом
во пречёрном бору что та бровь--
тайно спрячу я любу.

Не сложу в изголовье цветы,
ни камня у ножек,
ведь роток мой любимый постыл:
мёд горчинка творожит.

Буду долго на солнце стоять,
Ветер чтоб овевал,
И лишь ночью я буду рыдать,
Чтоб никто не узнал.

Впредь могиле запретной мне быть,
ибо бор-- холодняк.
В лес пойду я по Радость-грибы:
руки есть чтоб обнять.

Днями стану под солнцем стоять,
где ветры отвевают,
лишь... ночами я буду рыдать
тайно-- все не узнают.

перевод с английского Терджимана Кырымлы rose heart
* "....no more to his grave....", Любовь у Сары Тисдейл как Амур-- мужского рода,--прим.перев.



Buried Love

I shall bury my weary Love
Beneath a tree,
In the forest tall and black
Where none can see.

I shall put no flowers at his head,
Nor stone at his feet,
For the mouth I loved so much
Was bittersweet.

I shall go no more to his grave,
For the woods are cold.
I shall gather as much of joy
As my hands can hold.

I shall stay all day in the sun
Where the wide winds blow,
But oh, I shall weep at night
When none will know.

Sara Teasdale

......................

Сара Тисдейл, "Сомнение"

Душа моя --в телесном доме:
она твоя, и домик твой.
Она ж, бывает, рвёт и ломит,
тебя оставив за собой.
Авантюристка, призрак-комик,
она не властна мне вперёд?
Пусть я скажу, мой верен домик--
а вдруг жилица подведёт?

перевод с английского Терджимана Кырымлы rose heart



Doubt

My soul lives in my body's house,
And you have both the house and her—
But sometimes she is less your own
Than a wild, gay adventurer;
A restless and an eager wraith,
How can I tell what she will do –
On, I am sure of my body's faith,
But what if my soul broke faith with you?

Sara Teasdale

.......

Сара Тисдейл, "Сны"

Я отдала` житьё другому
ему-- любовь, и жизнь, ну вот...
Но бывшее-- в мечтах погромы,
из прошлого оно зовёт.

Я с дрожью рвусь из сновидений,
но на груди-- горяч засос:
инкуб у койки ждёт смиренный,
невидим мною-- как прирос.

перевод с английского Терджимана Кырымлы rose heart


Dreams

I gave my life to another lover,
I gave my love, and all, and all --
But over a dream the past will hover,
Out of a dream the past will call.

I tear myself from sleep with a shiver
But on my breast a kiss is hot,
And by my bed the ghostly giver
Is waiting tho' I see him not.

Sara Teasdale

.............

Сэр Джордж Гордой Байрон, "Еврейские мелодии" (№1)

Она идёт в красе, что ночь
небес бездонных-- звёзд полна;
и тьма, и свет сустрелись в точь
в глазах её, в её волна`х:
неможет свет-- и тьме невмочь,
так небо сыплет полдню сна.

Прибавьте тень, сотрите луч--
и половины граций нет:
крылом одним ли вран трясуч,
не две ль страны у всех монет?
Где мыслей пенки мёд тянуч,
чело-- им шёлковая сеть.

Её ланиты, этот лик
нежны, рекут-- притом молчат;
улыбок огнь в упор палит
о божьём минувшем крича,
но мирный ум меды горчит--
любовь чиста, хоть горяча.

перевод с английского Терджимана Кырымлы rose heart

.....

Сэр Джордж Гордой Байрон, "Станцы Августе" (6 октав) 1. Пусть судьбина моя отвернулась, завалилась фортуны звезда-- сердцем нежным ко мне потянулась ты одна средь мiрского суда Пусть душа твоя в нашей упряге натерпелась от доли моей, дух мой пишет тобой по бумаге, оживая любовью твоей. 2. Потому, коль Природой я принят, улыбаюсь ей мило в ответ, не обманет меня, не покинет твой похожий на этот привет. Если ветры схлестнутся с пучиной, их порывы напомнят мне твой; обернутся мне волны кручиной-- ведь разделят они нас с тобой. 3. Пусть каменья последней надежды от трясенья нырнули за кром, пусть мне душу страдание смежит-- я его не пребуду рабом. Столько бед увязалось за мною, могут смять меня, не одолеть, не сломить им...-- лишь мучим я болью, ведь не их-- о тебе стану петь. 4. Человечная-- ты не предатель, не плутуешь-- хоть ты и жена, мной любима-- без долгой расплаты, оклеветана было-- стройна, Ты доверье моё не порочишь, ты далёко-- со мною одна, ты зорка-- но зубов не наточишь, не отшельница-- мiру вредна. 5. Ни его, ни войну, что без правил не виню я, хулою черня: коль душе моей спесь не по нраву, зря я долго окопы менял. Пусть и дорого вышла ошибка, пусть и поздно прозрел я скорбя, но нашёл я, утратив не шибко-- не украла судьбина тебя. 6. Из руины былого я вынес то, что больше всего заслужил; чем научен-- владею отныне, что дороже мне, то и сложил. Во пустыне родник пробивает, в дикой чуди есть пальма-обет, где на веточке птах распевает прямо в сердце мне всё о тебе. перевод с английского Терджимана Кырымлы rose heart

........

Джон Генри Маккей, "Вход"

Ступила ты в зал говорящий,
где каждый умолк. Ореол
Красы над тобою парящий
охватом на всех снизошёл.

Лишь я подступил, ты намёком
велишь мне уйти. Я пока
решаюсь. Ты-- мимо и боком
назад. ... не поднялась рука.

перевод с немецкого Терджимана Кырымлы rose heart


Eintritt

Du tratst in den Saal. Da schwiegen
Die Redenden alle. Es ging
Von dir ein leuchtendes Siegen
Der Schoenheit, die Alle umfing.

Nur ich trat zu dir. Da batest
Du leise, ich moechte gehn.
Ich zaudere noch. Du tratest
Zurueck. Ich -- liess es geschehn.

John Henry Mackay

....

Рэндалл Джаррелл ,"Seele Im Raum" Сидело это между мужем и детьми. На месте для него-- салата блюдо. Бывало это здесь-- видала я его, не как- нибудь-- ведь мне казалось чудом лишь то, мне являлось это здесь. Как если б я не знала что видала-- ведь я его из глаз не выпускала всю жизнь. То было Э`ЛАНД*. Да, Эланд! Дети потому шутя у мужа в Рождество пытали: "Отец, что` это-- Доннер**?"-- "Дети, это Блитцен."*** Оно всегда здесь было. Клали серебро**** мы у его прибора, ту же пищу, что ели сами-- и ни слова. Много раз когда оно вздыхало тяжко (уставало долго без то`лку молвить), это достигало меня, я трогала его-- размеров всяких, укладов тоже, наподобие живой и жёсткой шеи коня, когда ты хлопаешь её-- и это смотрело крупными и влажными без слёз глазами обра`мленными малостью ресниц что провода в глаза мне-- и шептало так, что яблоки мои в орбиты жались, безмолвию внимая... много раз я знала, коль они молчали, что нету этого. Коль слышали глаза, они бы не смолчали. А слыхали всё же, слыхали много раз, что я рекла,-- когда оно от толков уставало-- только вздохи, когда я слова выжать не могла-- лишь вздохи. А годы спустя другие пришли, забрали его-- мол больное, сказали-- лечили его, мне писали они, и весь город мне сирень мне да карточки слал, сожалея-- поскольку я в трауре; было стояла я возле могилы, у торфа в цветах, у бровки земной, маркированной лентой. Нет его. Нет его столь долго, что подумываю, будто его не было у меня, никогда... А сын мой, с газетой, раз утром: "Глянь, эланд! Здесь эланд!" -- оно. Сегодня в немецком словаре я увидела "эленд"-- и сердце в груди заиграло моей, это было... ... лишь словом одним, исковерканным. Как если бы вспомнился кто-то сказавший: "От жира волос помогают проростки"-- и правда, они. И верно, чего нелепее желать ещё... чего ещё впридачу. Как неинтересно, все же... ... то было хуже невозможного, то бы`ла шутка. А вот когда оно бывало, я была... подумать только, думала тогда я что увидать смогу его-- мурашки пота по черепу, слепая я... ... не шутка даже, нет, не она. Как я погу поверить в это? Иль поверить в то, что им владела я, и муж, и дети. Голос мой-- он голос кожи той коня-- владеть которой бесчестье, честь ли-- бремя и теперь... а та сырая штука, что внутри, тот зверь, что не владел ни мужем, ни женою, ни детьми, но наконец что голым мир покинул, как если бы рождён был в ЭТОМ... И ЭЛАНД здесь, пасётся на своей могиле. Бессмыслица? Одуматься мне следует? поведать правду? Одно из двух-- я не осилю то и это. С собою говорю. А всё ж не так, и всё что вымолвлю затем-- не то, но лучшее плохого хуже. быть значит стареть и молвить, почти в своей тарелке, через стол из... из неведомого мне... голосом насыщенным неким вожделеющим довольством: "Владеть антилопой! Вот это жизнь, я понимаю!" перевод с английского Терджимана Кырымлы rose heart

* Seele Im Raum-- душа в пространстве, das Elend-- беда, der Donner-- гром, der Blitzt-- молния (нем.) the eland-- южноафриканская антилопа,-- прим.перев. Это стихотворение--гротеск английского автора о "правещи" ("урзахе"-- причина, нем.) фашизма. Гротеск, основанный на игре слов-- можно сказать, английская литературная традиция.

Seele Im Raum It sat between my husband and my children. A place was set for it—a plate of greens. It had been there: I had seen it But not somehow—but this was like a dream— Not seen it so that I knew I saw it. It was as if I could not know I saw it Because I had never once in all my life Not seen it. It was an eland. An eland! That is why the children Would ask my husband, for a joke, at Christmas: “Father, is it Donner?” He would say, “No, Blitzen.” It had been there always. Now we put silver At its place at meals, fed it the same food We ourselves ate, and said nothing. Many times When it breathed heavily (when it had tried A long useless time to speak) and reached to me So that I touched it—of a different size And order of being, like the live hard side Of a horse’s neck when you pat the horse— And looked with its great melting tearless eyes Fringed with a few coarse wire-like lashes Into my eyes, and whispered to me So that my eyes turned backward in their sockets And they said nothing— many times I have known, when they said nothing, That it did not exist. If they had heard They could not have been silent. And yet they heard; Heard many times what I have spoken When it could no longer speak, but only breathe— When I could no longer speak, but only breathe. And, after some years, the others came And took it from me—it was ill, they told me— And cured it, they wrote me: my whole city Sent me cards lilac-branches, mourning As I had mourned— and I was standing By a grave in flowers, by dyed rolls of turf, And a canvas marquee the last brown of earth. It is over. It is over so long that I begin to think That it did not exist, that I have never— And my son says, one morning, from the paper: “An eland. Look, an eland!” —It was so. Today, in a German dictionary, I saw elend And the heart in my breast turned over, it was— It was a word one translates wretched. It is as if someone remembered saying: “This is an antimacassar that I grew from seed,” And this were true. And, truly, One could not wish for anything more strange— For anything more. And yet it wasn’t interesting ... —It was worse than impossible, it was a joke. And yet when it was, I was— Even to think that I once thought That I could see it to feel the sweat Like needles at my hair-roots, I am blind —It was not even a joke, not even a joke. Yet how can I believe it? Or believe that I Owned it, a husband, children? Is my voice the voice Of that skin of being—of what owns, is owned In honor or dishonor, that is borne and bears— Or of that raw thing, the being inside it That has neither a wife, a husband, nor a child But goes at last as naked from this world As it was born into it— And the eland comes and grazes on its grave. This is senseless? Shall I make sense or shall I tell the truth? Choose either—I cannot do both. I tell myself that. And yet it is not so, And what I say afterwards will not be so: To be at all is to be wrong. Being is being old And saying, almost comfortably, across a table From— from what I don’t know— in a voice Rich with a kind of longing satisfaction: “To own an eland! That’s what I call life!” Randall Jarrell

.....

Джон Генри Маккей, "Тропка мимо"

Минуя дом твой, я нагружен
тоской, едва тянул свой шаг...
из окон!-- мне грозой наружу--
терзанья скрипки, песнь-душа.

Я ,тихо внемля, ближе крался--
и стал, невидим, слышал всё:
душевной болью наслаждался,
пока смычок по струнам сёк.

И песнь Любви, что Ночь пронзала,
мне показалась краше всех,
что я певал тебе бывало,
и тех, что уж наполню мех!..

Ещё раз тропку спой мне,Скрипка,
чтоб с болью Песне я внимал,
ведь в далеке молчанья липком
мой одинокий путь пропал.

перевод с немецкого Терджимана Кырымлы rose heart



Voruebergang

Ich ging an deinem Haus vorueber
– Die Sehnsucht hemmte meinen Gang –
Und horch! von dort zu mir herueber
Scholl Geigenzittern und Gesang.

Ich schlich mich leise lauschend naeher,
Kein Auge wurde mich gewahr,
Und stand – des eigenen Schmerzes Spaeher –
Bis jeder Ton verklungen war.

Und schoener schien mir dieses Singen
Der Liebe, das die Nacht durchdrang,
Als was ich je dir durfte bringen,
Als je ein Lied, das ich dir sang! . . .

Noch immer schlich der Gang der Geigen,
Der Laut des Liedes um mein Ohr,
Als schon sich in der Ferne Schweigen
Mein Pfad der Einsamkeit verlor . . .

John Henry Mackay